Intervju: Gordana Čomić, narodna poslanica i potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije

comic

Da li se kao žena u politici osećate diskriminisano i da li ste nekada imali drugačiji tretman nego Vaše kolege?

Nisam dozvoljavala diskriminaciju, jer te omalovažavati i diskriminisati može samo onaj kome se ne suprotstaviš jasnim stavom da se to – ne radi. U borbi za ženska prava nije važno kako smo mi, već kako će druge, one koje dolaze posle nas. Drugačiji tretman je očit, uprkos tome, jer žene moraju dokazivati da su sposobne za politiku dok predrasude za muškarce to podrazumevaju i bez ikakvih dokaza. Žene u politiku stupaju s pitanjem „šta ću da radim?“, a muškarci s pitanjem „šta ću da budem?“. Razlika u pristupu je ogromna.

  1. Da li smatrate da su žene dovoljno zastupljene u politici i na koji način se žene mogu više uključiti u politiku?

Nisu dovoljno zastupljene, naravno, a da bi nas bilo više mora postojati propis koji zabranjuje ponašanje zasnovano na predrasudi da politika nije „ženski posao“, jer jeste. Taj propis, u prvoj fazi smanjenja stereotipa o politici kao poslu je član zakona koji kvotama ženama garantuje reprezentativnost. I drugi propis koji bi na sličan način obavezivao političke stranke.

  1. Da li osim kvota postoji još neki podsticaj za učešće žena?

Ne. Kvote su neophodan mehanizam i za insititucije i za političke stranke.

  1. Kako ocenjujete odnos medija prema problematici rodne ravnopravnosti?

Retko se zaista usuđuju da temeljito razgrnu stereotipe, da objasne šta sve u našem Ustavu i zakonodavstvu postoji kao usvojena norma i da istraže zašto i gde se propisi kojima se ženama garantuju prava primenjuju slabo ili ne primenjuju uopšte.

  1. Koja institucija, po Vašem mišljenju, najviše doprinosi rodnoj ravnopravnosti?

Nezavisna tela koja se bave zaštitom ljudskih prava i ravnopravnosti, Zaštitinik građana i Poverenica za ravnopravnost, zatim aktivisti i aktivistkinje civilnog sektora i međunarodnih organizacija i Narodna skupština.

  1. Gde se Srbija nalazi u odnosu na zemlje u regionu u oblasti rodne ravnopravnosti?

I po zakonodavstvu i po kontekstu i po stavovima većine u društvu prilično smo ujednačeni u regionu. Srbiju odnedavno izdvaja formiranje „Ženske parlamentarne mreže“ koju čine dobrom voljom sve narodne poslanice okupljene oko cilja zaštite ženskih interesa u zastupljenosti, u ženskom zdravlju, u zaštiti ekonomskih interesa žena, zajedničkom saradnjom uprkos partijskim i svim drugim razlikama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>