MEĐUNARODNI DAN PONOSA LGBT OSOBA OBELEŽEN AKCIJOM “ZONA SLOBODNA OD MRŽNJE”

3

Akcijom “Zona slobodna od mržnje” i šetnjom od Trga Republike do Spomenika obešenim antifašistima na Terazijama juče je u Beogradu obeležen Međunarodni dan ponosa LGBT osoba. Ova akcija se organizuje treću godinu za redom i pored svog osnovnog cilja da ukaže na položaj LGBT osoba u Srbiji, takođe ima za cilj da jača solidarnost sa drugim društvenim grupama i ukazuje na postojeće problem u celom društvu.

Akcija je ove godine bila posvećena antifašizmu, a na Trgu se pred početak šetnje okupilo oko 100 učesnika, među kojima i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković, šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni, predstavnici kabineta ministarke bez portfelja zadužene za evrointegracije, predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, kao i predstavnici različitih domaćih i međunarodnih organizacija.

Učesnici skupa položili su cveće na Spomenik obešenim antifašistima i poslali antifašističke poruke. Iako je za razliku od prethodne dve godine akcija ovaj put bila najavljena u medijima, ona je, kao i do sada, protekla bez incidenata. Skup su obezbeđivale jake policijske snage, ali kao i do sada kada je ova akcija u pitanju centar grada kroz koji su prolazili učesnici nije bio zatvoren, već je kolona prolazila pored građana i građanki koji su se zatekli na ulici.

Pre početka skupa Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković prisutnim medijima je izjavila da je došlo do određenih pomaka prethodnih godina u položaju LGBT osoba, ali da je ispred nas još mnogo posla.

“Predstavnici LGBT populacije suočavaju se sa brojnim različitim oblicima diskriminacije”, rekla je Janković dodajući da Srbija kao društvo još uvek nije dostigla neophodan stepen otvorenosti i tolerancije. Prema njenim rečima, akcija “Zona slobodna od mržnje” je dobar način da se ukaže na probleme LGBT populacije, ali i sve druge društvene probleme. “Različitosti treba da nas spajaju”, zaključila je poverenica.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polovaMeho Omerović je naveo da misli da se dosta toga promenilo, dodajući da su napravljeni pravni okviri i doneti brojni zakoni, ali i da su državne institucije pokazale spremnost i otvorenost da razgovaraju o svim gorućim temama i problemima. On je ocenio da nedostaje primena i sprovođenje zakona i poštovanje svakog građanina bez obzira na pripadnost, dodajući da u praksi mora da se pokaže da su svi građani jednaki.

“Mi imamo problem kao društvo što još uvek imamo pojave fašizma. Moramo se boriti protiv toga i upravo je ovaj dan prilika da se osvrnemo na to. Fašizam i njegove pojave su prisutne i danas, a rehabilitacije raznih zločinaca, rehabilitacije onih koji su služili nacizmu i fašizmu mogu da otvore put povratku zlih ideja. To može značiti da sutra otvarate mogućnost za rehabilitaciju politike koju su ti zločinci vodili”, rekao je Omerović naglasio da današni dan podseća na neophodnost podrške aktivnostima civilnog sektora odakle često prvo dolazi ukazivanje na negativne pojave u društvu.

Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse rekao je da se Međunarodni dan ponosa LGBT osoba po treći put obeležava akcijom “Zona slobodna od mržnje”, koja je i ove godine posvećena solidarnosti i različitim društvenim grupama. Kako je rekao, ovom akcijom se iskazuje solidarnost i podrška LGBT populacije drugim građanima i pokazuje da LGBT osobe ne žive same i da su i one deo društva.

“Ove godine akcija je posvećena antifašizmu i onome šta on znači danas. Pružamo podršku solidarnosti svima onima u svetu i Srbiji koji se bore protiv neofašizma. Ovde smo i da se podsetimo miliona ljudi koji su za vreme nacističkog Trećeg Rajha stradali zbog nacionalnosti, političke opredeljenosti i seksualne orijentacije, kada je i više 50.000 ljudi ubijeno samo zato što su bili homoseksualci”, zaključio je Pavlović naglasivši da fašistički zločini nikada više ne smeju da se ponove.

Aktivista organizacije Žene u crnom Miloš Urošević kazao je da je položaj svih onih koji nisu heteroseksualni loš i da se praksa veoma razlikuje od zakona.

“Mi kada su u pitanju ljudska prava nismo ravnopravni građani. Želimo da podsetimo da su za vreme Drugog svetskog rata ubijani i homoseksualni građani i građanke i takođe da ukažemo na postojeće tendencije u društvu, a to je rehabilitacija fašističih vrednosti”, kazao je Urošević.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport je u pismu upućenom organizatorima pred ovogodišnje obeležavanje Dana ponosa izrazio svoju ličnu podršku, kao i podršku Delegacije EU, i između ostalog rekao:

“Svuda na svetu obeležavamo ovaj dan i šaljemo jasnu poruku da svi građani imaju isto pravo na dostojanstvo i ravnopravnost.

U ovom kontekstu, Delegacija Evropske unije u Srbiji podržava “Zonu slobodnu od mržnje”, koja na miroljubiv način skreće pažnju javnosti na potrebu i obavezu da se podjednako poštuju ljudska prava svih, uključujući i ranjive grupe. Ova inicijativa ukazuje i na probleme LGBTI osoba, koji su jedna od najdiskriminisanijih grupa u brojnim zemljama i poziva da im se pruži podrška. To mora da bude cilj celokupnom društvu.

Svi smo odgovorni i svi moramo da učestvujemo u borbi za toleranciju, poštovanje ljudskih prava svih i jednake mogućnosti za sve, što takođe predstavljaju i osnov na kome se zasniva EU”.

U saopštenju povodom Međunarodnog dana ponosa LGBT osoba, Zaštitnica građana Beograda Katarina Žeželj izjavila je da su “pravo na jednakost pred zakonom i zabrana diskriminacije Ustavne garancije, ali i civilizacijska dostignuća koja ne smeju biti ugrožena”.

“Doslednost u zaštiti ravnopravnosti i zalaganje za fer postupanje prema svakom građaninu pre svega od strane gradske administracije osnovni je zadatak zaštitnika građana grada Beograda. Iako u dosadašnjoj praksi gradskog zaštitnika nije bilo pritužbi na rad organa grada zbog diskriminacije LGBT populacije, Međunarodni dan ponosa podseća nas da je sloboda od straha i mržnje osnovni princip društva budućnosti. Beograd pripada svakom Beograđaninu bez obzira na lična opredeljenja i gradska vlast to osnovno načelo uvek mora imati na umu”, istakla je Žeželj.

Ovogodišnju akciju “Zona slobodna od mržnje” je zajednički organizovala grupa nevladinih organizacija koju čine Žene u crnom (ŽUC), Gej strejt alijansa (GSA), Gej lezbejski info centar (GLIC), Asocijacija “Duga” Šabac, Centar za kvir studije (CKS), Udruženje “Hestija”, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Savez antifašista Srbije, a podršku “Zoni” su u prethodne tri godine pružile mnoge institucije, domaće i međunarodne organizacije i ambasade.

Prva “Zona slobodna od mržnje” je bila posvećena sećanju na stradalog francuskog državljanina Brisa Tatona, dok je prošlogodišnja akcija bila posvećena solidarnosti LGBT zajednice sa romskom zajednicom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>