Zastupljenost žena u političkom životu/žene kao donosioci odluka

 

Pravni okvir

 

Ravnopravnost žena i muškaraca je jedno od osnovnih ljudskih prava i jedna od temeljnih vrednosti demokratskog društva. Repubika Srbije je ratifikovala međunarodne instrumente koju garantuju rodnu ravnopravnost i koji se neposredno primenjuju. To su pre svega Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i niz protokola kojih ih prate1. Ustav Republike Srbije u članu 15. jemči rodnu ravnopravnost odnosno ravnopravnost žena i muškaraca i proklamuje politiku jednakih mogućnosti. Garantovanje ravnopravnosti žena i muškaraca predstavlja osnovnu pretpostavku i uslov ostvarivanja svih drugih sloboda i prava. Takođe, Ustav zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola i svakome garantuje slobodu odlučivanja o rađanju dece2. Ustavne odredbe dalje su razrađene Zakonom o ravnopravnosti polova, drugim zakonima i podzakonskim aktima.

 

Zakon o ravnopravnosti polova usvojen je 2009. godine. To je prvi zakon koji reguliše ravnopravnost polova u Srbiji. On uređuje stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji.3Ipak, ovde nisu uređene sve oblasti koje se odnose na ravnopravnost polova već samo one najvažnije, dok su ostale regulisane drugim zakonima, kao što su: Zakon o radu, Porodični zakon, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o osnovama sistema obrazovanje i vaspitanja4 i drugi. Pomenuti zakoni osim odredaba koje se odnose na opštu zabranu diskriminacije u oblastima koje regulišu, sadrže i druge odredbe koje se odnose na specifičnosti tih oblasti i rodnu ravnopravnost. Osim zakonima, ravnopravnost polova je uređena podzakonskim aktima autonomne pokrajine, gradova i opština5.

Zakon o ravnopravnosti polova definiše politiku jednakih mogućnosti kao ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca. Politika jednakih mogućnosti je i važno načelo Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, takođe predstavlja i ustavni princip, koji savremeni ustavi definišu kao ustavno načelo i obavezu države. Važno je pomenuti i ustavne odredbe čiji je smisao da otklone ili promene okolnosti koje ometaju postizanje pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja se faktički nalaze u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Država u tom slučaju preduzima posebne mere. Posebne mere (afirmativna akcija) su instrument kojim država vodi politiku jednakih mogućnosti, ublažava i otklanja faktičku nejednakost. Prema izričitoj ustavnoj odredbi posebne mere koje se preduzimaju radi otklanjanja faktičke nejednakosti ne smatraju se diskriminacijom. One stavljaju u povoljniji položaj lica ili grupe lica koja se nalaze u faktički nejednakom položaju sa drugima. Zato je odredba o nediskriminatornom karakteru posebnih mera nužna, kako one ne bi bile ocenjene kao neustavne u postupku ocene ustavnosti.6

Zakon je tematski podeljen na više celina u okviru kojih su propisana pravila i mere za zaštitu rodne ravnopravnisti. Te oblasti su: zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita, porodični odnosi, obrazovanje, kultura i sport i politički i javni život.

 

Kada su u pitanju politički i javni život, Zakon garantuje ravnomernu zastupljenost i jednake mogućnosti pristupa u organima izvršne i zakonodavne vlasti (predsednik Republike, poslanici/ce, odbornici/ce), javnim, finansijskim i drugim institucijama. Pored toga, organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, dužni su da obezbede ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti. Kada je u pitanju međunarodna saradnja, Zakon predviđa da je prilikom izbora ili imenovanja delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju, sastav delegacija obavezno mora da čini najmanje 30% lica manje zastupljenog pola, u skladu sa međunarodnim standardima.7


1) Čl. 14, Zakona o ratifikaciji međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (“Sl. list SFRJ”, br. 7/71);
Čl. 14, Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (“Sl. listu SCG” – Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005-ispravka).

2) Čl. 15 Ustava Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 98/2006);
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta,
Čl. 21 Ustava Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 98/2006);
Čl. 63 Ustava Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 98/2006)

3) Zakon o ravnopravnosti polova (Sl. glasnik RS, br. 104/2009)

4) Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, Član 18, Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009)
Načelo pravičnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, Član 20, Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011 i 119/2012)
U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije, Član 44. Zakon o osnovama sistema obrazovanje i vaspitanja

5) Marijana Pajvančić, Nevena Petrušić, Senad Jašarević, Komentar Zakona o ravnopravnosti polova, Centar modernih veština, 
http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/032_Komentar%20zakona%20o%20ravnopravnosti%20polova.pdf, 8. april 2013.

6) S. Lilić i I. Stjelja, Rodna ravnopravnost kao međunarodna i lokalna obaveza, Beograd, 2010.
7) Čl. 37, 38 i 39 Zakona o ravnopravnosti polova (Sl. glasnik RS, br. 104/2009)