Predstavljeno istraživanje: “Žene u parlamentu – samo kvota ili stvarni uticaj?”

Medija centar Žene u parlamentu

U beogradskom Medija centru, u petak 7. marta, predstavljeno je istraživanje “Žene u parlamentu – samo kvota ili stvarni uticaj?”. Ova analiza je deo inicijative “Otvoreni parlament” koju sprovodi koalicija organizacija civilnog društva uz podršku ISC, sredstvima USAID. Članice koalicije su CRTA, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, YUCOM i SeConS.

Deveti skupštinski saziv imao je 30 odsto žena jer je po prvi put realizovana kvota propisana zakonom. Međutim, žene su manje zastupljene na pojedinim položajima poput šefova poslaničkih grupa (1 od 15 poslaničkih grupa), predsednika odbora, među članovima međunarodnih delegacija. Takođe, na položaju predsednika, potpredsednika i članova predsedništva stranke nalazi se 46 odsto poslanika, dok je u slučaju poslanica taj procenat dvostruko manji i iznosi 21 procenat. Poslanice češće podnose amandmane na zakonske predloge i više učestvuju u diskusijama o zakonima nego poslanici, pokazuje istraživanje. Ipak, žene teže ulaze u poslaničke krugove, čemu obično prethodi otežan uspon kroz stranačke strukture, potreba da se više dokazuju, ulažu više napora i teže zadobijaju poverenje kolega. 

Žene su obično više uključene u socijalna pitanja, pitanja kulture i ljudskih prava a isključene iz važnih pitanja bezbednosti, ekonomije i infrastrukture. Ono što dodatno otežava položaj žena u političkom životu i predstavničkom angažmanu je dvostruko opterećenje žena, imajući u vidu njihovu stereotipnu ulogu u porodici i odgajanju dece. Jedan od predloga je uvođenje obdaništa, odnosno usluge boravka i brige o deci u okviru samog parlamenta, kako bi poslanice mogle da usklade svoje lične i profesionalne obaveze.

Analiza pokazuje prisustvo diskriminacije prema ženama i u samoj komunikaciji u parlamentu. Oko 5,4 procenata ispitanih poslanica se našlo u situaciji neposrednog nejednakog tretmana na osnovu pola, a 22% njih je imalo negativna iskustva u vidu komentara, šala ili ponuda zasnovanih na činjenici da su žene.

“Povećanje udela žena mnoge poslanice i poslanici ocenjuju vrlo pozitivno, ukazujući na neke nove kvalitete koje je parlament dobio ovim povećanjem, kao što su efikasniji rad, odgovornije i umerenije komuniciranje, posvećivanje više pažnje pojedinim socijalnim pitanjima i sl. Međutim, obuke o rodnoj ravnopravnosti ili informisanje nisu prisutni  u redovnom radu parlamenta, što usporava procese otklanjanja postojećih oblika nejednakosti” izjavila je Dubravka Grčić iz inicijative Otvoreni parlament.

Gordana Čomić, poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže smatra da su kvote prelazno rešenje. “Predrasude prema ženama još su prisutne u političkim strankama i na tome treba dosta raditi da one nestanu, a kvote su preduslov toga. Zadaci u sledećem sazivu parlamenta treba da budu nastavak rada Ženske parlamentarne mreže, koja je uspostavila dijalog umesto monologa, kao i da se podstiče muško-ženski dijalog i jednaka zastupljenost u odborima”, izjavila je Gordana Čomić.

I poslanice i poslanici se slažu da je potrebno dalje povećanje udela žena u parlamentu, kao i da je princip kvota potrebno proširiti na izvršnu vlast, jer je trenutno samo 9% žena u strukturama izvršne vlasti.

Kompletan izveštaj

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>