Učešće žena u političkom životu / Žene kao donosioci odluka – stanje u praksi

Žene nedovoljno učestvuju u javnom i političkom životu, što se posebno odnosi na žene iz osetljivih društvenih grupa. U tom smislu, neophodno je da žene budu upoznate sa pravima i pravnim sredstvima koja im stoje na raspolaganju, ukoliko bi im garantovana prava bila uskraćena. Osim toga, važno je obezbediti mogućnosti za naknadno obrazovanje koje bi povećalo šanse za zapošljavanje, a time i njihovu samostalnost. Na taj način bi mnoga pozitivna zakonska rešenja, umesto običnih deklaratornih normi, postala mehanizam jačanja položaja žena i njihovog aktivnog učešća u procesima odlučivanja.

Iako Zakon o radu uređuje položaj i prava zaposlenih žena, slučajevi diskriminacije žena u ovoj oblasti još uvek postoje. Faktički podaci pokazuju da se razlike između stope zaposlenosti muškaraca i žena smanjuju. Žene su manje zaposlene od muškaraca (42,7% prema 57,3%), duže čekaju na prvo zaposlenje i veća je stopa nezaposlenosti žena (19,1 % prema 16,1%).

1Značajno je veći procenat samozaposlenih muškaraca, dok žene čine većinu u grupi pomažućih članova domaćinstva. Najmanje je dva puta više muškaraca poslodavaca nego žena. Osim u sektoru finansija, žene čine većinu zaposlenih u najslabije plaćenim delatnostima. Žene se češće susreću sa diskriminacijom pri zapošljavanju, a u naročito nepovoljnom položaju su majke sa decom i žene starije od 40 godina.

Ispod linije siromaštva nalazi se 52,1% žena i 47,9% muškaraca.

2

Odredba Ustava o sastavu Narodne Skupštine Republike Srbije (član 100) glasi: „U Narodnoj Skupštini obezbeđuje se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina u skladu sa zakonom“. Međutim, Zakon o izboru narodnih poslanika ne određuje precizno učešće žena u Narodnoj Skupštini, ali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika unosi se izmena člana 40. stav 1 Zakona o izboru narodnih poslanika koja glasi: „Na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po jedan kandidat – pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi“ (član 8). U slučaju Narodne Skupštine Republike Srbije manje zastupljen pol su žene. Zakon ne propisuje da se u slučaju prestanka mandata lica manje zastupljenog pola njegovo mesto popuni licem manje zastupljenog pola. Zakon o zabrani diskriminacije u članu 32 govori o ravnomernoj zastupljenosti polova i ističe da ovlašćeni predlagač predlaže najmanje 30 % predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama. U periodu od 2008. do 2012. bilo je 20,4 % poslanica u Narodnoj Skupštini. Taj broj je nakon maja 2012. porastao na 34% što pokazuje napredak u primeni pomenutih zakona (grafikon 1).

Što se tiče žena kao predstavnica građana na lokalnom nivou Zakon o lokalnoj samoupravi ističe u članu 11 da će se Statutom lokalne samouprave odrediti broj odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave, ali ne naglašava ravnomernu zastupljenost polova u sastavu tih skupština. Ali, Zakon o lokalnim izborima posebno naglašava da prilikom izbora odbornika na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi mora biti najmanje po jedan kandidat – pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi (član 20). Dodatno, Zakon o ravnopravnosti polova članom 39 o obavezama organa lokalne samouprave ističe da organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti. Na lokalnom nivou među odbornicima je 31,1% žena što takođe predstavlja značajan korak u dosadašnjoj praksi (grafikon 3).

Faktičko stanje govori da i u drugim oblastima političkog života, a naročito u izvršnoj vlasti, na svim nivoima postoji neophodnost afirmativnog pristupa u cilju postizanja pune ravnopravnosti i punog učešća žena. Podaci pokazuju da je u Vladi, u periodu od 2008. do 2011, bilo svega 5 ministarki u 24 ministarstva. U periodu od 2008. do 2012, od 159 predsednika opština, samo u 7 opština su žene bile predsednice (grafikon 4). U diplomatiji, Republika Srbija ima 10 žena ambasadorki i 4 žene generalne konzulke, odnosno 9,24% (grafikon 2).

Podaci pokazuju da žene čine većinu stanovništva sa nižim nivoom obrazovanja: bez škole je 0,6% muškaraca i 1% žena, sa nepotpunom osnovnom školom je 3,5% muškaraca i 5,6% žena, sa osnovnom školom je 21,9% muškaraca i 25,9% žena, a sa srednjim obrazovanjem je 60,9% muškaraca i 51,6% žena. Istovremeno, žene čine većinu stanovništva sa visokim obrazovanjem (10,3% prema 8,3%). 1

U velikoj meri prisutna je diskriminacija žena u medijima, kako u pogledu njihovog položaja u medijskim kućama, tako i u pogledu uloge žena koju promovišu medijski sadržaji, a koja je i dalje stereotipna i prati patrijarhalni obrazac.

1.) U Narodnoj skupštini                2.) Diplomatski predstavnici/ce

34

3.) Odbornici/ce na lokalnom novou         4.) Predsednici/predsednice opština

56

Malo o ravnopravnosti polova i nasilju nad ženama u našoj istoriji:

 

Batine za muža siledžiju u vreme kneza Miloša 2

Često se misli da je položaj žene u Srbiji u prošlosti bio veoma loš i da ona kao “vlasništvo” očeve porodice, a potom i muževljeve, nije imala bilo kakvih prava. Da li je tako bilo recimo u vreme kneza Miloša brenovića?

knez milos

Knez Miloš Obrenović

O tome su svedočili ljudi velikog autoriteta kao što je bio Vuk Karadžić, a takvo uverenje se kasnije prenosilo sa generacije na generaciju.

Tek od kada su pronađene i proučene presude iz vremena prvog srpskog kneza Miloša Obrenovića, saznalo se da srpska žena nije bila potpuno bez zaštite u stvarima u kojima je zaštitu od države tražila, kao i da su sudovi uvek bili na strani dece.

Bilo je kažnjivo ženu tući, ali je bilo zabranjeno i ženi da se ponaša neodgovorno prema kućnoj zajednici koja je bila najveća vrednost u mladoj srpskoj državi. Takvu zajednicu bilo je neophodno čuvati, pa je sud kažnjavao ženu koja bi je urušavala, ali i domaćina ukoliko bi to isto činio. Kažnjivo i to batinama bilo je i “pred decom ružne reči govoriti”.

Prvu presudu u korist supruge koja se potužila na muža siledžiju doneo je još davne 1828. Požarevački magistrat. Tada se sudijama obratila Cana, žena dućandžije Sime Jankovića, da je on bije “surovim i bezčelovječnim bojem”, kako su to stručno sročili pravnici. Prednost za Canu u ovom slučaju je bila to što je muž “počeo na nju udarati, opominjući se prvašnje neke zalobe između nji” – pred komšijama. Komšije su, što baš i nije čest slučaj, ovoga puta bile rade da taj mučan prizor pred sudom potvrde. Sud je uspeo da ih pomiri, savetujući oboje da “u družeskoj ljubavi živu i ubuduće, ako bi se doznalo od komšija njini, da ipak Simo zlostvujući bude bezmerno bio svoju ženu, ili pak ona sama uzrok vražde njine bude, to onda ona strana do koje komšiluk posvedoči – žestokoj kazni podleći bude”.

Presuda kao ohrabrenje

 Moguće je da je ova presuda ohrabrila i druge žene da u javnost iznesu svoje domaće nevolje, jer se nešto kasnije, iste godine, pred istim sudom našao i neobičan slučaj Paune i Jovana Sure iz Renovca kod Požarevca. Pauna je 1828. godine prijavila Jovana da je iz kuće izbacuje, ali zadržava njene stvari – jednu kacu kojom se služi i jednu krmaču – “koju je ubio i potrošio”. Sud je pre svega udovoljio Pauninom zahtevu da joj muž plati 20 groša za “kiriju od kace” a 10 groša za krmaču. No, da bi zaštitio i ustanovu braka, zapretio je Pauni i Jovanu da “ipak oboje zajedno družeski živu u jednoj kući Jovanovoj”.

Beogradski pašaluk

Beogradski pašaluk

Godinu dana kasnije Beogradski sud je osudio i kaznio sa “25 batina po telu” Miletu Jovanovića iz beogradskog naselja Savamala, jer se sa ženom i decom “bezprestano svađa i tuče bez ikakva uzroka”, ali je imao i kojekakve druge krivice kao to što je “pandure naše psovao”. Ovo su komšije Stevan i Milko osvedočili.

 Žene su bile radnik i drug

 Ove presude pokazuju da društvo ni država nisu odobravali tlačenje žene, a obrazac položaja žene pred sudom nastao je u naročitim istorijskim okolnostima. Srpski narod u nekadašnjem Beogradskom pašaluku silno je stradao. Bio je bez jake crkve, svoga starešinstva koje bi držalo moral, pa se oslanjao samo na sopstveno osećanje pravičnosti. Ljudi su jedva preboleli kugu, velike bežanije posle Prvog ustanka, doseljavanja sa područja širom srpskih zemalja na područje potom nazvano Kneževina Srbija.

Izmoreni gladnim godinama, upućeni su da stvore novu kućnu zajednicu, od utrine da krčenjem naprave njivu, od šume livadu. Žene su u tom starom patrijarhalnom društvu bile neophodan radnik i drug. Radile su sve što i muškarci, brinule o kući i rađale. Još od tog vremena srpski sudovi su se ravnopravno ponašali prema mužu i ženi, polazeći uvek od toga da i od muškog i od ženskog očuvaju porodicu.

 Bičem po pobegulji

 Požarevljaninu Jovanu Nikoliću je 1841. prekipelo kada mu se žena Marija “ne samo kao suprugu svome ne povinuje, no da i od njega odbegava i po okolnim selima kao bitanga skita se”. Marija “za opravdanije svoje ništa navesti nije mogla”, već uprkos savetima i muža i suda “želi po svome proizvoleniju život i unapredak provoditi”. Kako se vidi, ova žena nije podvrgnuta domaćim sredstvima prevaspitavanja, nego se muž obratio Primiritelnom sudu ne bi li se uz pomoć kmetova uspešnije na ponašanje žene uticalo. Kada se videlo da Marija nije prihvatila uobičajeni red stvari niti savete suda, osuđena je na kaznu od 25 kamdžija i da se mužu vrati.

 Crkveni razvod

 Kamdžija, ali i aps, bili su namenjeni ženi koju bi muž optužio da ne radi kod njega u kući “već neprestano se leti kojekuda skita, a zimi na gotovo na ‘ranu dolazi, i da ga još pred svetom tom zlu na saborima javno i pred kmetovima psuje i grdi, i nikako se dosadašnje njenog nevaljalog vladanja jedared da okane u kući svojoj da otide neće”. To se posle 11 godina braka dogodilo Nari iz sela Rašanca, koju je 1839. pred Požarevački magistrat doveo muž Petar Marić. Nari je posle izvršene kazne od zakonom utvrđenih 25 kamdžija naloženo da se vrati kući, ali je napomenuto da ako ne mogu kao i ostali normalno u braku da žive nek se obrate za razvod braka duhovnoj vlasti!

 

  1. Nacrt strategije borbe protiv diskriminacije Vlade Republike Srbije, Kancelarija za ljudska i manjinska prava , 2013
  2.  http://www.vesti-online.com/Riznica/Rustika/183165/Batine-za-muza-siledziju-u-vreme-kneza-Milosa

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>