Prava LGBT osoba u Srbiji – stanje u praksi

Bezbednost i sigurnost LGBT osoba i problem nasilja nad njima i dalje je gorući. Većina slučajeva koji su u poslednjih nekoliko godina prijavljeni GSA su slučajevi fizičkog nasilja ili pokušaja napada po osnovu stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Fizički napadi i pokušaji fizičkih napada čine oko 70% prijavljenih slučajeva u 2012, a ostalo su pretnje, govor mržnje i diskriminacija. Slučajevi nasilja i diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta dešavaju se tokom cele godine, ali je njihova učestalost veća u periodu oko Parade ponosa.

Trend povećanog broja slučajeva koji se prijavljuju policiji na sopstvenu inicijativu od strane žrtava primećen je u 2011. a nastavio se i u 2012. Od ukupnog broja fizičkih napada i pokušaja fizičkih napada koji su prijavljeni GSA, nešto više od 70% prijavljeno je i policiji i/ili dalje procesuirano pred nadležnim organima. Ovo je veoma važan podatak jer je u prethodnim godinama bilo izraženo nepoverenje LGBT osoba prema policiji i sudovima, te je spremnost za prijavljivanje i procesuiranje ovih slučajeva pred nadležnim organima bilo minimalno. Iako već dve godine za redom GSA beleži pozitivan trend prijavljivanja slučajeva policiji i spremnost žrtava da se kroz institucije bore za pravdu, važno je napomenuti da još uvek najveći broj slučajeva ostaje neprijavljen, u tzv. sivoj zoni. Neophodno je da nadležni organi, pre svega policija, u narednom periodu započnu sistematski rad na povećanju broja prijavljenih slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama.

Pravna služba GSA postoji od 2009. godine. Značajno je doprinela kreiranju sudske prakse kada se radi o slučajevima na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i to kroz procesuiranje slučajeva nasilja i diskriminacije i zastupanje žrtava pred sudovima u Srbiji. U ovom trenutku Pravna služba GSA vodi 32 sudska procesa. U 2012. završeno je nekoliko sudskih slučajeva tj. dobijene su pravosnažne osuđujuće presude. Apelacioni sud u Beogradu doneo je pravosnažnu presudu protiv dnevnih novina „Press” d.o.o. za govor mržnje prema LGBT osobama, tj. potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu iz jula 2012. za tešku diskriminaciju LGBT populacije protiv Nebojše Bakareca, gradskog odbornika i funkcionera Demokratske stranke Srbije (DSS), postala je pravosnažna u oktobru 2012. godine, nakon što osuđeni Bakarec nije uložio žalbu. S druge strane, u septembru 2012, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu protiv Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije (JS) i narodnog poslanika, za tešku diskriminaciju LGBT osoba i zbog proceduralnih propusta vratio postupak na ponovno suđenje.

Jedna od najznačajnijih pravosnažnih presuda uručena je Pravnoj službi GSA krajem 2012. godine i odnosi se na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu kojom je utvrđeno diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije protiv M.A. (25) iz Vršca od strane njegovog kolege Daria K. (26) iz Vlajkovca. Diskriminacija je vršena nekoliko meseci u kontinuitetu, na radnom mestu u privatnoj firmi u Vršcu, gde su obojica bili zaposleni. Ovo je prva pravosnažna presuda u Srbiji po osnovu Zakona o zabrani diskriminacije koja se tiče diskriminacije izvršene na radnom mestu zbog drugačije seksualne orijentacije. Pravna služba GSA koja je zastupala oštećenog M.A, vodila je proces protiv Daria K. od aprila 2011. Pravosnažnom presudom Apelacionog suda Dariu K. naloženo je da oštećenom M.A. isplati 180.000 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog povreda prava ličnosti, ugleda i časti, kao i da Pravnoj službi GSA nadoknadi sudske troškove u iznosu od 99.000 dinara. O ovoj presudi je više rečeno u prethodnom poglavlju.

Pravosudni sistem je u 2011. i 2012. pokazao nešto dinamičniji rad, kako na pojedinačnim slučajevima nasilja i diskriminacije, tako i na slučajevima koji se odnose na ekstremističke desničarske organizacije i njihove članove. Ustavni sud Srbije je 2011. usvojio ustavnu žalbu organizatora Povorke ponosa 2009. i proglasio neustavnom odluku Ministarstva unutrašnjih poslova o izmeštanju skupa na drugu lokaciju, čime je potvrdio povredu prava na slobodu okupljanja. 2012. godine usvojio je žalbu osobe koja posle promene pola nije dobila pravo da promeni ime u matičnoj knjizi i naložio promenu u roku od 30 dana. U junu 2012. Ustavni sud zabranio je desničarsku ekstremističku organizaciju „Obraz”, u postupku koje je Republičko javno tužilaštvo započelo u oktobru 2009. Međutim, postupci koji su se pred sudovima vodili protiv članova „Obraza” zbog diskriminacije i organizacije napada pre Parade ponosa 2009. i 2010. i u kojima su donete osuđujuće prvostepene presude, vraćene su na ponovno suđenje odlukom Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, Ustavni sud Srbije odbacio je zahtev za zabranu desničarskih ekstremističkih organizacija „Naši” i „1389”.

Iako su nakon Parade koja je održana 2010. one bile zabranjene 2011. i 2012. godine, ne može se reći da se pravo na slobodu okupljanja LGBT populacije potpuno uskraćuje, već da se sprovodi selektivno. Policija štiti mesta okupljanja LGBT populacije kao što su klubovi i kafići, ali i događaje koje organizuju LGBT organizacije. U junu 2012. nekoliko organizacija koje se bave LGBT ljudskim pravima (Kvirija centar, Parada ponosa, Labris i Žene u crnom) organizovale su šetnju centrom Beograda povodom obeležavanja Dana ponosa 27. juna. Takođe, kroz projekat „Zajedno za jednakost LGBT osoba”, koji je sprovela GSA u saradnji sa još četiri organizacije, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu organizovane su uspešne akcije na gradskim trgovima, dok je u Kragujevcu ovaj događaj zabranjen od strane gradskih vlasti zbog bezbednosti. Pride week, kao prateći program Parade ponosa održava se od 2010. godine, a policija je, sa oko 2000 policajaca, zaštitila izložbu „Ecce homo” koja je bila deo programa Pride week-a 2012.

Važni pozitivni koraci koji se tiču oblasti zdravstvene zaštite i položaja transrodnih osoba ostvareni su usvajanjem Izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju čime je omogućena promena pola o trošku Fonda RZZO. Predlog ovog zakona izazvao je donekle negativnu polemiku u javnosti, ali Ministarstvo zdravlja,  kao predlagač, nije odustalo od predloženih izmena.

Iako je došlo do određenih pomaka u domenu rada institucija i odnosa političkih činilaca, i dalje je izražen problem homofobije i transfobije u društvu. LGBT populacija, prema istraživanju kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, i dalje spada u jednu od najugroženijih manjinskih grupa prema kojoj postoji velika socijalna distanca i koja je izložena diskriminaciji na različitim nivoima i u različitim oblastima. Govor mržnje prema LGBT populaciji i dalje je primetan na internetu i društvenim mrežama i u javnom prostoru i prati procese organizacije Parade ponosa i druge aktivnosti LGBT organizacija. Nedavno je organizacija za lezbejska prava „Labris“ predstavila izveštaj koji sadrži podatke da čak 80% srednjoškolaca u Srbiji podržava diskriminaciju nad osobama drugačije seksualne orijentacije. Samo 16% srednjoškolaca smatra da bi trebalo da imaju ista prava kao i svi drugi, dok više od trećine mladića uzrasta od 14 do 19 godina podržava čak i nasilje nad pripadnicima LGBT populacije.

Najznačajniji pomak koji se tiče kreiranja sektorske politike za poboljšanje položaja LGBT osoba načinila je Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije 2012. godine, izradivši nacrt Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije koja obuhvata 9 najranjivijih društvenih grupa u koje spada i LGBT populacija. U izradi dela Strategije koji se odnosi na LGBT populaciju učestvovao je i najveći broj postojećih LGBT organizacija. Takođe, Kancelarija je kroz saradnju sa Savetom Evrope na projektu u kome učestvuje 6 zemalja među kojima je i Srbija i koji se odnosi na poboljšanje položaja LGBT osoba i sprovođenje preporuka Saveta ministara, napravila i prvu konferenciju-seminar u organizaciji države koja se odnosi na ovu temu. Takođe, učestvovala je i na nekoliko različitih seminara u drugim zemljama. Kancelarija, a u prethodnom sazivu Vlade i Uprava za ljudska i manjinska prava, podržavala je LGBT prava i LGBT , kako javno kroz afirmativne poruke i izjave, tako i kroz dodelu finansijskih sredstava za tematske projekte. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava izjavila je 14. jula tekuće godine da veruje da se ide u dobrom pravcu u stvaranju uslova za održavanje Povorke ponosa na jesen. Prema njenim rečima Srbija je prihvatila i dala saglasnost na preporuke da bi trebalo obezbediti uslove za održavanje parade. Smatra da je bitno da srpsko društvo postane tolerantno, te da je će veliki korak biti usvajanje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, jer ona definiše politiku Vlade u ovoj oblasti do 2018. godine. Jedna od jasno izdvojenih devet grupa podložnih diskriminaciji je svakako LGBT populacija, a Strategija navodi i mere kako do toga da ne dođe. Očekuje se široka debata povodom usvajanja Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, za koji se nada da će biti usvojen do kraja godine.

Obrazovni sistem i dalje ne pokazuje spremnost da se sistemski obračuna sa vršnjačkim nasiljem i diskriminacijom po osnovu seksualne orijentacije u obrazovnim ustanovama. Udžbenici su puni homofobičnih stavova, kao što je pomenuto, što je bio predmet rada Radne grupe, osnovane od strane Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja je 2011. prezentovala set preporuka zа uklаnjаnjе diskriminаcionih sаdržаја iz nаstаvnih mаtеriјаlа i nаstаvnе prаksе i prоmоvisаnjе tоlеrаnciје, uvаžаvаnjа rаzličitоsti i pоštоvаnjа lјudskih prаvа Мinistаrstvu prоsvеtе i nаukе Rеpublikе Srbiје, Nаciоnаlnоm prоsvеtnоm sаvеtu i Zаvоdu zа unаprеđеnjе kvаlitеtа vаspitаnjа i оbrаzоvаnjа. Istraživanje YUCOM-a „Stavovi srednjoškolaca u Srbiji o manjinskim grupama, nasilju i diskriminaciji”[1]takođe pokazuje potrebu za intervencijom u obrazovnom sistemu koja se tiče edukacije i povećanja tolerancije prema LGBT osobama s obzirom na to da su rezultati ovog istraživanja vrlo zabrinjavajući. Zamenica ombudsmana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kritikovale su Ministarstvo prosvete, jer netoleranciji među učenicima doprinosi i neprilagođen nastavni program, kao i sadržaj udžbenika koji podržavaju stereotipe. Iako je pomenuta preporuka upućena Ministarstvu prosvete još pre dve godine ništa po tom pitanju do sada nije učinjeno.

Uprkos velikim naporima za promociju prava LGBT osoba, još uvek dolazi do incidenata prouzrokovanih raširenom homofobijom i transfobijom u našem društvu. Najskoriji slučaj dogodio se na organizovanoj javnoj raspravi u zgradi Opštine Savski venac. Javna rasprava je održana 3. juna 2013. povodom novootvorenog gej centra „Egal Port“. Naime, preduzeće „Morava“, koje je vlasnik prostora u kojem je smešten centar, je u sporu zbog neraščišćenih pravno-imovinskih odnosa, usled čega je i organizovana dotična rasprava. Prisustvo na raspravi najavile su i pristalice desničarske organizacije „Dveri“, koje su pokrenule peticiju protiv otvaranja centra „Egal port“, ali se ipak nisu pojavile. Ali je zato prisustvovala nekolicina komšija koji su se takođe protivili otvaranju centra. Jedan od njih otvoreno je fizički napao vlasnicu kluba Vesnu Zorić, preteći kako će dovesti i navijače, uprkos prisustvu interventne brigade. Pripadnici interventne brigade, brzo su odreagovali, uhapsivši napadača.

Veliki doprinos ovakvim incidentima daju i blage presude za takozvane zločine iz mržnje. Prvi osnovni sud u Beogradu 12. jula osudio je na uslovnu kaznu od godinu dana Mišu Vacića, portparola pokreta „1389“, sa četiri godine praćenja za širenje mržnje protiv LGBT populacije, kao i za nedozvoljeno nošenje vatrenog oružja i sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Vacić je izvršio navedena dela pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine. Organizacije civilnog društva su u svom zajedničkom saopštenju izrazile zabrinutost zbog ovako blage presude, jer smatraju da je sud time pokazao nemogućnost da efikasno i u skladu sa zakonom štiti građane i građanke od nasilja. Takođe su istakli da očekuju od tužilaštva da u razumnom roku ulože žalbu na visinu izrečene kazne, jer ovakva presuda može da ima dalekosežne posledice po borbu protiv diskriminacije i poboljšanje položaja LGBT osoba u Srbiji.