Izveštaj sa suđenja: Tužba S.G. i drugi za diskriminaciju protiv Skupštine Crne Gore

Br. predmeta: P.br. 4407/13
Sud: Osnovni sud Podgorica
Sudija: Ljiljana Šoškić
Tužilac: S.G.; NVO Upis; M.P.; S.M.

Tuženi: Država Crna Gora –Skupština Crne Gore

U tužbenom zahtjevu S.G. tuži Skupštinu Crne Gore, jer mu 29. i 30. jula 2013. godine nije dozvoljeno da zajedno sa saradnicima S.M. i M.P. prisustvuje sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju i budžet, kada je raspravljano o ukidanju poreza na dodatu vrijednost za igre na sreću. Tužbom se navodi da Odbor nije imao prava da određuje ko će predstavljati UPIS, objašnjavajući da se i u ime drugih NVO-a poziv šalje direktorima organizacija, a da oni obezbjeđuje predstavnike. UPIS je ovlastio navedena lica, ali su eliminisani, omalovažavani, vrijeđani i poniženi. Problem nije bilo samo to što S.G. nije dozvoljeno da prisustvuje sjednici Odbora, sjednici na kojoj se raspravljalo o propisu čiji je UPIS bio predlagač, već i sve ono što se dešavalo neposredno prije i poslije toga, a što se odnosi na vrijeđanje i prozivke pojedinih članova odbora i poslanika Skupštine na račun S.G. i njegove saradnice kao lica koja su bezbjedonosno interesantna. Tužbom se predlaže da se S.G. dosudi 100.000 eura, UPIS-u 50.000, a M.P. i S.M. po 25.000 eura.

Tužbom se traži da se donese presuda da su tužioci diskriminisani, da se zabrani tuženoj strani ponavljanje diskriminacije, te isplati nadoknada zbog nematerijalne štete usljed dikriminacije i povrede prava ličnosti, te da tuženi presudu objavi o svom trošku u svim dnevnim novinama i na državnom javnom servisu u primjerenom terminu u roku od 15 dana od dana donošenja presude, pod prijetnjom prinudnog izvršenja.

Slučaj S.G. i drugi protiv Skupštine Crne Gore zbog diskriminacije počeo je podnošenjem tužbe osnovnom sudu u Podgorici 24.10.2013. godine. Nakon toga održana su ročišta 12.02.2014.; 21.03.2014.; 30.04.2014.; 02.06.2014.; 04.07.2014. i 29.09.2014. godine. Postupak pred sudom okončan je presudom koja je i donesena 28.10.2014. godine.

Na ročištu 21.03. 2014. godine, sudnica broj 6, sa početkom u 09:00 prisustvuju tužioci i njihov punomoćnik V.B., kao i punomoćnik tužene strane M.K. Na ročištu o predmetnom događaju svjedoče tužilac S.G. i generalni sekretar Skupštine D.D. Predsjednik Odbora direktora Lutrije Crne Gore S. G. ispričao je da je 29. jula prošle godine došao na sjednicu skupštinskog odbora i bez problema prošao redovnu procedure ulaska u zgradu. S.G. je takođe izjavio da ne postoji vaga koja može da izmjeri koliko je ogorčen i koliko treba da se čovjek natjera da ustane tužbom protiv svojih prijatelja Ž.Š., podpresjednika Skupštine, sa kojim sam odrastao, i R. K. predsjednika  Skupštine Crne Gore, čije dijete ide u istu školu sa njegovim sinom. Dodao je da njih kao starješine parlamenta doživljava kao odgovorne za diskriminaciju koju je pretrpio.“Niko ne može da objasni ali ni izmjeri količinu boli čovjeka koji ovaj čin doživljava kao vrhunac dugogodišnjeg kontinuiranog medijskog, enveovskog i pravnog nasilja, a samo za rad toga da bi se zaštitilo par rukovodila Uprave igara na sreću i takozvanih nezavisnih medija”, rekao je S.G. Istakao je da mu je nanijet nemjerljiv gubitak, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu. S.G. ka­zao je ju­če u pod­go­rič­kom Osnov­nom su­du da se ne mo­že iz­mje­ri­ti ko­li­či­na bo­li ko­ju je do­ži­vio na­kon na­sil­nog iz­ba­ci­va­nja iz Sku­šti­ne 29. i 30. ju­la 2013. go­di­ne. Nakon što su se raspitali o sjednici odbora, uputili su se ka Sali u kojoj zasijeda Odbor i tamo je bio M. P. kao novinar i kamerman TV 777, te je tada neko od članova protokola sugerisao S.G. i saradnici S. M. da je tačka dnevnog reda koja je za nas interesantna tek treća i da će biti obaviješteni kada dođe red na tu tačku.

On je dodao da su pošli u restoran u zgradi Skupštine da sačekaju da ih neko obavijesti kada počne tačka dnevnog reda za njih interesantna, ali da to nije niko učinio. S.G. je rekao das u on i njegova saradnica S.M. če­ka­li 29. ju­la vi­še od dva sa­ta u re­sto­ra­nu Skup­šti­ne po­če­tak za­sje­da­nja po tač­ki dnev­nog re­da Od­bo­ra za fi­nan­si­je i bu­džet, a na sjed­ni­cu su bi­li po­zva­ni. Bilo mu je sumnjivo, kaže, naročito kada je od M.P. dobio poruku da je počelo zasijedanje Odbora i da je poslanik N.M. ustao i počeo priču da se u zgradi nalaze neka bezbjednosno interesantna lica. „Tada mi je postalo jasno da se radi o činu sa namjerom da se diskreditujem kao čovjek, ali da se moguće i navedem na neki čin provokacije, kako bi se opravdale kuloarske priče koje su o meni vladale“, naveo je S.G. Već ta­da sam čuo ka­ko N. M. pri­ča ka­ko se po Skup­šti­ni še­ta­ju bez­bjed­no­sno-in­te­re­sant­na li­ca ko­ja se lju­be sa po­sla­ni­ci­ma, uka­zu­ju­ći ti­me na spre­gu kri­mi­na­la i vla­sti. Iako se ni­je­sam osje­tio pro­zva­nim, znao sam da mi­sli na me­ne,ka­zao je S.G. Pri­li­kom vi­še­sat­nog če­ka­nja u skup­štin­skom re­sto­ra­nu u ko­ji ih je, ka­ko na­vo­di, upu­ti­la oso­ba iz slu­žbe od­bo­ra, on i nje­go­va sa­rad­ni­ca ni­je­su pri­mije­ti­li da je ijed­no li­ce ušlo u obje­kat, što im je bi­lo čud­no. Ka­ko u re­sto­ra­nu ni­je do­zvo­lje­no pu­še­nje, ko­no­bar mi je re­kao da ci­ga­re­tu mo­gu za­pa­li­ti u to­a­le­tu, gdje sam i oti­šao. U ogle­da­lu sam uočio da je na ste­pe­ni­ca­ma sta­ja­la že­na ko­ja je vra­ća­la lju­de da ne idu u re­sto­ran. Ne­što ka­sni­je, ka­da sam oti­šao da za­pa­lim dru­gu ci­ga­re­tu, po­ja­vi­li se grupa poslanika , među kojima A.M., G.D. i jedna osoba koja ra­di za pot­pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne B.R.. Gle­da­li su po re­sto­ra­nu, oči­to po­ku­ša­va­ju­ći da vi­de gdje sam. Mi­slio sam da su se u tom mo­men­tu na­šli u re­sto­ra­nu da bi iza­zva­li ne­ki in­ci­dent – ka­zao je S.G.
On je takođe rekao da se pri­li­kom ula­ska u Skup­šti­nu pr­vog da­na po­zdra­vio sa ve­likim bro­jem pri­ja­te­lja, po­sla­ni­ka iz vla­sti i opo­zi­ci­je, kao i sa pred­sjed­ni­com Vr­hov­nog su­da V.M.  On ističe da se tog istog dana po­lju­bio i sa po­la pred­stav­ni­ka iz opo­zi­ci­je. Mi­slim da su to­ga da­na oče­ki­va­li da na­pra­vim ne­ki in­ci­dent ka­ko bi oprav­da­li svo­je ku­lo­ar­ske pri­če o me­ni, rekao je. I ka­da je to­ga da­na S.R. ušao u re­sto­ran, re­kao sam sa­rad­ni­ci da se po­zdra­vi sa njim ka­ko bih iz­bje­gao lo­šu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa nje­go­ve stra­ne. S.G. je ka­zao da je u Skup­šti­nu do­šao na osno­vu po­zi­va Od­bo­ra za eko­no­mi­ju i bu­džet ko­ji ih je is­pred NVO „Upis“ po­zvao da uče­stvu­ju u ra­du tog ti­je­la po­vo­dom ini­ci­ja­ti­ve ko­ju su pod­ni­je­li sa još jed­nom or­ga­ni­za­ci­jom. Sa­op­štio je da je po­ziv bio upu­ćen na ime M. P., ko­ji je ad­mi­ni­stra­tiv­ni za­stup­nik or­ga­ni­za­ci­je, te da su u toj NVO od­re­di­li ko­ga će od svo­jih pred­stav­ni­ka po­sla­ti u Skup­šti­nu. S.G. je is­ta­kao da ni­je­su oprav­da­na ob­ja­šnje­nja skup­šti­na­ra da ni­je po­zvan, te da je po­ziv bio upu­ćen na dru­go li­ce.

On tvr­di da su ta­kvi na­vo­di još je­dan vid dis­kri­mi­na­ci­je. Is­ti­če da su u Skup­šti­nu ušli na pro­pi­san na­čin, i ni­ko ih ni­je ile­gal­no uba­cio u zgra­du. Na ula­zu su nas pi­ta­li ko smo. Re­kli smo da smo pred­stav­ni­ci Upi­sa, po­ka­za­li su nam po­ziv i pu­no­moć­je na ime S.G. – S.M. i M.P. – na­kon če­ga su nas pu­sti­li. Na­red­nog da­na su nam na ula­zu tra­ži­li da im da­mo „i ovla­šće­nje za ju­če“, na­vo­de­ći da će zbog nas iz­gu­bi­ti po­sao, ka­zao je S.G. Po­tom su, ka­ko ka­že, oti­šli do sa­le gdje je tre­ba­lo da se odr­ži sjed­ni­ca. Sta­ja­li su u hod­ni­ku ka­da su po­sla­ni­ci po­če­li da do­la­ze. S.G. tvr­di da se ta­da po­zdra­vio i sa pred­sjed­ni­kom od­bo­ra A.D.. U tom tre­nut­ku su hod­ni­kom pro­la­zi­li pri­pad­ni­ci obez­bje­đe­nja ko­ji su ih pri­je to­ga pu­sti­li u Skup­šti­nu i ko­ji su, ka­ko je ka­zao, re­kli da „S.G. i cr­na tre­ba da na­pu­ste Skup­šti­nu“.Kako je kazao, obratio se tim osobama pitajući ih otkuda im pravo da se tako obraćaju i zašto je morao da napusti Skupštinu, a oni su mu odgovorili da je tako naređeno. „Na moje pitanje da li sam prekršio kodeks ponašanja ili pravila kućnog reda Skuštine, rekli su mi da nisam, ali da moraju tako da postupe po naređenju“, rekao je S.G. Dodao je da privatno poznaje 70% ljudi u parlamentu, među kojima je i generalni sekretar D.D., koji je takođe svjedočio na ročištu. “Taj dan kad su htjeli da me izbace tražio sam da me primi predsjednik ili generalni sekretar parlamenta, da mi objasni zašto je na mene i moju saradnicu poslato obezbjeđenje”, istakao je S.G.. Na razgovor ga je primio D.D. Istog Dana razgovarao sam sa D.D. sekretarom Skupštine, kojem  sam rekao da bi mi sa­tis­fak­ci­ja bi­la i da mi se Skup­šti­na jav­no iz­vi­ni. “Sa generalnim sekretarom sam vodio razgovor koji je tekao u pravcu da su i predsjednik i potpredsjednik moji prijatelji a i sam gen. sekretar. Rekao sam da nije sramota pogriješiti, jer ovaj čin predstavlja čin diskriminacije ne samo prema meni već i prema članovima moje porodice, ali da bih kao satisfakciju u tom momentu doživio i javno izvinjenje Skupštine”, rekao je S.G.

Po­što to ni­je­su htje­li, re­kao sam im da ću tra­ži­ti za­šti­tu svo­jih pra­va. Uko­li­ko je ne na­đem, re­kao sam im da ću uči­ni­ti ne­što od se­be ili od njih zbog sve­ga to­ga što su go­di­na­ma utka­li u me­ne, ka­zao je Gr­bo­vić pred su­dom. On je su­di­ji LJ.Š. opi­sao po­slov­ne i po­ro­dič­ne ne­pri­jat­no­sti ko­je je do­ži­vlja­vao zbog, ka­ko je ka­zao, me­dij­skog, en­ve­o­ov­skog i prav­nič­kog na­si­lja nad njim.  Na to mu je LJ.Š. re­kla da se kon­cen­tri­še na ovaj slu­čaj, na­vo­de­ći da taj pro­blem, na na­čin na ko­ji ga pred­sta­vlja, sam po se­bi pred­sta­vlja „do­volj­nu mu­ku“.

Na ročištu je sa­slu­šan i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Skup­šti­ne D.D.. On je ka­zao da ni pred­sjed­nik Skup­šti­ne, ni nje­go­vi za­mje­ni­ci, kao ni on ni­je­su ima­li ni­ka­kve nad­le­žno­sti po­vo­dom ovog slu­ča­ja, na­vo­de­ći da je slu­žba obez­bje­đe­nja u in­ge­ren­ci­ji Upra­ve po­li­ci­je. S.G. advo­kat V.B. pi­tao je da li to zna­či da je po­li­ci­ja to­ga da­na pre­u­ze­la kon­tro­lu nad Skup­šti­nom, pi­ta­ju­ći se da li je ri­ječ o po­li­cij­skom par­la­men­tu. On je objasnio da nije u njegovoj nadležnosti da kontroliše rad organa službe obezbjeđenja Skupštine, niti bilo šta u vezi s organizovanjem rada i sazivanja odbora.

U na­stav­ku su­đe­nja, koje je zakazano za 30.04. 2014. godine, bi­će sa­slu­ša­ni tu­ži­o­ci S.M. I M.P..

Na ročištu od 30.04.2014. godine, sudnica 6, sprat I, sa početkom u 09:00, prisustvuju tužioci i nihov punomoćnik i tužena strana sa svojim punomoćnikom. Na ročištu svejedoče za­po­sle­ni u Te­le­vi­zi­ji 777 i Lu­tri­ji Cr­ne Go­re M.P. i S.M., ko­ji su, za­jed­no sa S.G., tu­ži­li dr­ža­vu zbog po­vre­de pra­va lič­no­sti i dis­kri­mi­na­ci­je, sa­op­šti­li su da su 29. i 30. ju­la 2013. go­di­ne do­ži­vje­li naj­go­ra po­ni­že­nja u svo­jim ži­vo­ti­ma. M.P., S.M., S.G. i NVO UPIS, kao prav­no li­ce, tu­ži­li su dr­ža­vu, od ko­je tra­že 200.000 eura, zbog „gru­bih po­vre­da lič­no­sti i te­ških dis­kri­mi­na­tor­skih aka­ta ko­je su pre­tr­pje­li od ovla­šće­nih li­ca Skup­šti­ne“ ka­da im je za­bra­nje­no da uče­stvu­ju u ra­du Od­bo­ra za eko­no­mi­ju i bu­džet, ko­ji je ta­da ras­pra­vljao o uki­da­nju po­re­za na do­dat­nu vri­jed­nost za igre na sre­ću. S.G. i S.M., ko­ji su na sjed­ni­cu do­šli u ime UPI­SA, po­sla­ni­ci ni­je­su do­zvo­li­li uče­šće u ra­du jer su ne­ki od po­sla­ni­ka vla­sni­ka Lu­tri­je ozna­či­li kao bez­bjed­no­sno-in­te­re­sant­nu oso­bu i pri­pad­ni­ka kri­mi­nal­nog kla­na.

M.P. je ju­če to­kom svje­do­če­nja re­kao da je zbog od­lu­ke po­sla­ni­ka da se S.G. i S.M. ne do­zvo­li uče­šće bio pri­mo­ran da, umje­sto da se ba­vi no­vi­nar­skim po­slom na ko­jem je tih da­na bio an­ga­žo­van, ras­pra­vlja sa po­li­ti­ča­ri­ma o po­re­zu i tim ini­ci­ja­ti­va­ma. Bio je iz­lo­žen ne­če­mu što mu se pr­vi put de­si­lo u ži­vo­tu. Na­kon iz­la­ga­nja na sjed­ni­ci, po­sla­nik N.M. je, is­klju­či­vo gle­da­ju­ći u njega, go­vo­rio ka­ko on za­stu­pa­ lo­bi­ste, da one koje zastupa ni­je bri­ga za jav­ni in­te­res i bu­džet dr­ža­ve. Po­sli­je sve­ga to­ga je re­kao „iz­vi­nja­vam se, ne mi­slim na Vas lično“, što po izjavi M.P. ta­da ni­šta ni­je zna­či­lo. Osje­ćao se kao da je na op­tu­že­nič­koj klu­pi, iako se ni­je pro­na­la­zio u ri­je­či­ma poslanika.

I S.M. je ka­za­la da je to­ga da­na do­ži­vje­la „naj­že­šće po­ni­že­nje” u svom ži­vo­tu.  Ta­kvo sta­nje na­sta­vi­lo se i na­red­nih da­na, s ob­zi­rom na me­dij­sku pro­pra­će­nost ci­je­log do­ga­đa­ja i bez ob­zi­ra što se ni­je­ pro­na­la­zila u ri­je­či­ma od­re­đe­nih po­sla­ni­ka daje in­te­resantno lice sa bezbjedonosnog stanovišta.

Nakon saslušanja svjedoka, sudija je zatražila da joj se dostavi podatak ko se 29. i 30 ju­la na­la­zio na mje­stu še­fa pro­to­ko­la i ko je bio an­ga­žo­van na obez­bje­đi­va­nju par­la­men­ta. Sutkinja LJ.Š. je te podatke zatražila i od Uprave policije – Sektora za obezbjeđivanje ličnosti, imovine i objekata, da bi one koji su bili uključeni u obezbjeđivanje skupštine pozvala da daju svoj iskaz. Su­đe­nje će bi­ti na­sta­vlje­no 2. ju­na.

Ročište od 29.09. 2014., sudnica 6. Sprat I, sa početkom u 11:00 sati.  Na ročištu su prisutni tužioci i njihov punomoćnik kao i tužena strana, odnosno njihov punomoćnik , te svjedoci D.A. i S.R.

Službenici policijskog sektora za obezbejeđenje D.A. i S.R. su u svom iskazu naveli da S.G. niko nije izbacio iz Skupštine, već da su ga lijepo zamoli da izađe. Predsjednik Odbora za ekonomiju A.D. rekao je S.G. da nije pozvan na sjednicu Odbora. Nakon toga S.G. je tražio nekoga kome se zbog nastale situacije može obratiti, te su ga oni uputili na sekretara Skupštine.  Na  ro­či­štu u svoj­stvu svje­do­ka sa­slu­ša­ni su D.A. i S.R., slu­žbe­ni­ci Sek­to­ra za obez­bje­đe­nje lič­no­sti i obje­ka­ta u Upra­vi po­li­ci­je. Oni su na­ve­li da 29. i 30. ju­la 2013. go­di­ne, ka­da S.G. ni­je do­zvo­lje­no da pri­su­stvu­je sjed­ni­ci skup­štin­skog Od­bo­ra za eko­no­mi­ju i bu­džet, zbog če­ga je i pod­nio tu­žbu, ni­je­su ima­li spi­sak oso­ba ko­je su po­zva­ne na ovu sjed­ni­cu.

D.A. je na­ve­la da je pr­vog da­na bi­la gu­žva jer su bi­la za­pi­sa­na tri od­bo­ra, te da za­to ni­je upi­sa­la S.G. u knji­gu za evi­den­ci­je. Po ula­sku u Skup­šti­nu pro­šao je de­tek­tor, ja­vio ko­le­gi da ide na Od­bor. Po­sli­je to­ga je na­pu­stio Skup­šti­nu. Ve­o­ma pri­stoj­no se po­zdra­vio sa svi­ma i oti­šao, is­pri­ča­la je D.A., do­da­ju­ći da su na­kon pro­ble­ma zbog ne­do­zvo­lja­va­nja S.G. da pri­su­stvu­je Od­bo­ru po­če­li da do­bi­ja­ju spi­sko­ve oso­ba ko­je su po­zva­ne. Sle­de­ćeg da­na, na­ve­la je, S.G. je do­šao sa sa­rad­ni­com S.M., ka­da ih je evi­den­ti­ra­la.
Na­ve­la je i da je ču­la ka­ko je Z.V., po­sla­nik DPS-a, po­zvao S.G. da idu za­jed­no na sjed­ni­cu, če­mu se us­pro­ti­vio pred­sjed­nik od­bo­ra A. D. Na­kon to­ga, ona se upu­ti­la do „cr­ve­nog sa­lo­na” gdje je bi­la sjed­ni­ca, ka­da je A.D., ka­za­la je, S.G. sa­op­štio da ne mo­že da pri­su­stvu­je sjed­ni­ci.  Na pi­ta­nje prav­nog za­stup­ni­ka S.G., advo­ka­ta V. B., na­ve­la je da je dru­gog da­na sjed­ni­ce kre­nu­la za S.G., jer je A.D. pret­hod­nog da­na su­ge­ri­sao se­kre­ta­ru da S.G. ni­je smio da pri­su­stvu­je sjed­ni­ci. Ko­or­di­na­tor Sek­to­ra za obez­bje­đe­nje S.R., ka­zao je da je pr­vog da­na sjed­ni­ca od­bo­ra pro­šla bez pro­ble­ma, a da je ka­sni­je na por­ta­lu vi­dio da je ob­ja­vlje­no da je sjed­ni­ci pri­su­stvo­va­la bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na oso­ba.  Sju­tra­dan ka­da je do­šao imao je odo­bre­nje da mi­je­nja ko­le­gu na sjed­ni­ci. A.D. je pri­je to­ga re­kao da S.G. ni­je po­zvan, pa smo kre­nu­li za njim do sa­lo­na gdje je bi­la sjed­ni­ca, is­pri­čao je S.R..
Ka­zao je i da S.G. ni­ko ni­je iz­ba­cio iz Skup­šti­ne, već da su ga za­mo­li­li da iza­đe jer ni­je po­zvan.

U završnim riječima zastupnik Lutrije i UPIS-a advokat V.B. kazao je da je ,, u postupku dokazano da su tokom dva dana povrijeđena lična prava predsjednika Odbora direktora Lutrije Crne Gore S.G., a posebno dostojanstvo“. Zastupnik države, advokat M.K. u završnoj riječi predložio je da se ,,tužbeni zahtjev odbije kao neosnovan“.Sutkinja LJ.Š. najavila je juče da će za mjesec dana odlučiti da li su predsjedniku Odbora direktora Lutrije Crne Gore povrijeđeni ugled i čast, kada je, navodno, izbačen iz državnog parlamenta. Sud­ski po­stu­pak po tu­žbi ko­ju je zbog dis­kri­mi­na­ci­je pro­tiv dr­ža­ve pod­nio S. G., pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra Lu­tri­je Cr­ne Go­re, za­vr­šen je ovim ročištem  u Osnov­nom su­du u Pod­go­ri­ci. Su­di­ja Lj.Š. pre­su­du će do­ni­je­ti 28. ok­to­bra.

Presuda:

Presuda, koju je donijela sutkinja Osnovnog suda LJ.Š. , glasi da su tužioci pretrpjeli diskriminaciju, te da se tuženom zabranjuje ponavljanje diskriminacije.

U presudi se kaže da se i djelimično usvaja tužbeni zahtjev i da se obavezuje Skupština da tužiocima S.G. i NVO UPIS i S.M. na ime naknade nematerijalne štete zbog povreda ugleda i prava ličnosti kao posljedice akta diskriminacije isplati iznose od po 4.000 eura.,,Dužna je Skupština da o svom trošku objavi presudu u štampanim medijima i u primjerenom terminu na nacionalnom javnom servisu Crne Gore u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude, pod prijetnjom prinudnog izvršenja.”

Tužba S.G. i drugi protiv Skupštine Crne Gore: Prvotužilac je lice koje čitavog zivota obavlja poslove u oblasti priređivanja igara na sreću, kod nas i u svijetu uvažen poznavalac predmetne tematike i poslovanja. Nije osuđivan, nije pod istragom, a svi privredni subjekti u kojima je vršio menadžerske poslove ilili imao, i ima osnivačka prava nijesu u sukobu sa zakonom. Danas je većinski akcijski vlasnik, predsjednik Odbora direktora privrednog drustva Lutrija Crne Gore i suosnivač privrednog drustva Džek Pot, koji su privredni subjekti i koncesionari i ujedno najveće clanice NVO UPIS, ij. drugotužioca. On je takođe i aktuelni član Radne grupe za izradu Zakona o igrama na sreću osnovanog u okviru Ministarstva finansija Vlade Crne Gore. Dobitnik je i međunarodnih priznanja.  O svemu tome svjedoče javne isprave iz dokaznog supstrata tužbe.

Drugotužilac je najveće nevladino udruženje priređivača igara na sreću u Crnoj Gori, prepoznato po nizu aktivnosti, kao organizator i učesnik mnoštva panela, okruglih stolova, stalan participient, preko opunomoćenih predstavnika upravo i ranije kod organa tuženog, Skupštine Crne Gore, konkretno, baš u radu njenih Odbora. UPIS je javnosti poznat kao oštar kritičar i zagovomik transparentnog i zakonitog rada organa državne uprave, koji kontinuirano svoj javnosti ukazuje na niz anomalija i protivpravnih dešavanja u, i oko priređivanja igara na sreću. O tome postoji obilje dokaza i napisa, video materijala, inicijativa i slično, sto je sadržano u dokaznom materijalu priloženom uz ovu tužbu.

Trećetužilac je predsjednik UO drugotužioca, a cetvrtotužilac opunomoćeno lice i aktivista drugotužioca, Prvi, treći i četvrti tužilac su 29. jula 2013. kao opunomoćeni predstavnici drugotužioca pristupili po pozivu OEFB od 26. jula 2013. koji je dobio drugotužilac da kao i ranije delegira lica za učešće u radu Odbora za ekonomiju, fmansije i budžet, a sve to sad povodom uvođenja PDV -a na igre na sreću, po prethodno protežiranoj zakonomjerenoj inicijativi s NVO Montenegrobet i zdušno prikupljenih 18.340. potpisa građana Crne Gore, te opunomoćenja dva poslanika Skupštine.

In concreto, legitimnim i lega1nim predstavnicima drugotužioca, S.G. I S.M., je na najperfidniji način onemogućeno ucešće u raspravi Odbora za ekonomiju, finansije i budžet 29. i 30. jula 2013. iako je s NVO Montenegro bet uredno pozvan da učestvuje u raspravljanju oko izmjena Zakona O PDV -u, uz podršku preko 18.340 građana Crne Gore. Suvereno je pravo svake nevladine organizacije da delegira svoje predstavnike. To je osnova, alfa i omega integriteta i samosvojnosti svakog entiteta, pa su i ranije pred tim istim odborom bila delegirana druga lica da bi najkompetentnije artikulisala misiju civilnog sektora (lani je u radu istog Odbora ucestvovao raniji predsjednika OD Lutrije CG). Ipak, organ tuženog je uzeo sebi za pravo da on, odbor, sekretari ili drugi činovnici “biraju” manje željene i one poželjne predstavnike nevladinih organizacija. To je najbrutalnija negacija civilnog društva, miješanje i poništavanje kredibilnosti, ne tek na pravnoj, demokratskoj, već ontološkoj razini.

Organi skupštinske vlasti nemaju nikakvu vlast da selektiraju i vrše odabir poželjnih (po emanaciji stvari to je već jasan vid diskriminacije), iz bilo koje konkretne NVO. Naprotiv, bezizuzetno su dužni da poštuju autonornnu volju NVO koga ce ona sarna ovlastiti.

To «odabiranje» nije vršeno prema drugoj NVO koja je jednako pozvana. To nije zabilježeno nigdje nikada prije. Jer, to je elementarni demokratski standard koji je eskalirao naročito 30. jula, kad je na nasilan način po necijem, tobože neidentifikovanom naređenju, komandi iliti nalogu, spriječeno učešće ovlašćenih lica drugotužioca kao pozvanog da uzme učešće u radu Odbora. To zahtjeva detaljno rasvjetljenje, zarad dobra Crne Gore, digniteta njene zakonodavne vlasti, jer je ona ovim nedjelom kompromitovala i sebe i državu i njene građane. Pritom, mora se zapaziti da je tužena ovakvim činom poslala skandalozno očajan signal, ne tek međunarodnim činiocima. Najodgovornija Iica Skupštine CG su ostala zaptiveno nijerna, da daju odgovor koje im je drugotužilac pismeno uputio 17. septembra 2013. na sve adrese, a sve u bona fide. Valja podsjetiti da je pod okriljem Delegacije EU u Crnoj Gori 30.3.2011. potpisan Memorandum o saradnji Mreže za dernokratiju i Ijudska prava i Skupštine Crne Gore, a posebno čl.7 utvrđen pristup prema civilnorn sektoru i njegova participacija. Ovim sadašnjim postupkom prekršene su i ključne odredbe Poslovnika Skupštine Crne Gore Su-SK, br. 02-8/5, koji uređuje sve relevantne odnose i dužnosti (čl. 25, čl. 43, čl. 62 do 67 st.l). Treba dodati norme Zakona  o nevladinim organizacijama i osnovne rneđunarodne standarde i značaj civilnog sektora za demokratski razvoj društva i ostvarenje vladavine prava. Neuko je i lažno inicijalno izgovaranje organa tuženog, time da je poziv naslovljen trećetužiocu (predsjednik UPIS). Jer, baš tako se pozivi šalju i drugim NVO-ima, a one onda diskreciono određuju koja će lica delegirati za datu temu (razne eksperte, profesore, advokate itd).

Kad se poziv exempli causa pošalje organizaciji X, on glasi na osobu X kao predsjednicu, pa ona iIi organi te i svake druge NVO određuju svoje predstavnike. Tako je i UPIS ovlastio navedena lica, ali su ona eliminisana. Ali ne sarno to, već i omalovažena, vrijeđana i ponižena. To su zlurado dočekali tzv.nezavisni mediji i izložili lica koja je UPIS ovlastio, raznoraznim stupidnim spekulacijama teškom medijskom sramoćenju, Ovo sve uprkos tome što su svi predstavnici drugotužioca legitimisani na ulazu Skupštine CG, predala uredna punornoćja, da bi nakon toga po nečijoj naredbi pogromljeni i prinudno izbačeni, što je nezapamćen čin najgoreg ne/soja diskriminacije!. Tužioci su tek iz medija saznali razloge zlostave koju su trpjeli 29. i 30. jula 2013. Kao u onim berijevskim najboljim komunistickim vremenima, tad lijepljenjem etikete ,,narodnog neprijatelja” sad “bezbjednosno interesantnog lica” ovdje prvotužiocu, napravljena je tabloidna krinka, pod kojom su se iskorenjivala prava na dostojanstvo.

Tako se nikad i nipošto ne postupa s ljudima, a nivo mjera nasilništva, mrzilaštva i rnizerije na koji je spala Skupstina Crne Gore, ne dolikuje ni najostrašćenijim diskrirninatorima aparthejda. To je najzloslutniji – aber Evropskoj uniji.

Podsjetićemo na siže preambule Univerzalne deklaracije o  ljudskim pravima, (GS UN, 1948) koja uzima za zaštitno dobro, priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava, da je nepoštovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima koji su vrijeđali savjest čovječanstva, da ljudska bića moraju uživati slobodu govora i ubjeđenja, što je najviša težnja svakog covjeka, da ljudska prava moraju biti zaštićena pravnim poretkom, da su svi narodi svijeta proglasili svoju vjeru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrijednost čovjekove ličnosti. U korjenu cjelokupnog korpusa ljudskih prava, svih konvencija i protokola, ustava i zakona, leži zapravo dostojanstvo čovjeka, koje je organ tuženog pogazio na najneljudskiji način, lišen minimalnih etičkih vrednota i osnovnih pravnih pravila. To nije učinio bilo koji organ, nego parlament kao organ zakonodavne vlasti, tj. Skupština Crne Gore, zbog očigledno politikantskih, prizemnih i svakako bijednih motiva, bolesnih ličnih animoziteta, manirom kundaka i onog kundačenja, To nema veze s pravnom državom i osnovnim postulatima vladavine prava, već vezu sa neoboljševizmom i gulagom elementarnih prava čovjeka. Pod maskom bezbjednosno interesantne ličnosti kojim je idiotskim svojstvom etiketiran prvotužilac, protjeran je iz najvišeg Doma države kojoj svim svojim bićem i istorijom pripada, ali uz njega i tužilac cetvrtog reda bez ma kakvog i onoga idiotskog “osnova”, a onda “zadrzan” tuzilac treceg reda i pred kameramajavno sikaniran, sto je ponizavanje najgore vrste. Drugotužilac je tim javno ocrnjen, kao i njegovi predstavnici, što se ni u jednoj iole pravno prosvjećenoj državi ne može, ama baš ničim razumnim opravdati, već oštro po zakonu osuditi. Diskrirninatorska akta organa tuženog su proizvod paktiranja ovlašćenih lica, vrlo izvjesno i predsjednika Skupstine CG zbog nepripadanja političkoj ideologiji njegove partije s jedne, i ogavnih kuloarskih intriga tracare N. M. s druge strane. Rezultati oštrih i bespostednih javnih kritika drugotužioca i njegovih legitimnih predstavnika (whistleblower – zviždaci su poznate i najcešće žrtve diskriminacije), ali i nepristajanje na pakt s navedenom družinom, skrivenom pod zaštitnički veo poslaničkog imuniteta je dovelo do diskriminacije. Povodom toga je reagovao tek Odbor za ljudska prava upravo Skupštine erne Gore. Da ne bi ostalo sve na jalovom i nadasve neučinkovitorn ombudsmonovanju, tužioci su se opredjelili da zatraže sudsku zaštitu, jer jedino vjeruju da će kroz odgovarajuću sudsku presudu imati bar donekle prihvatljivu satisfakciju za doživljeno, Na tuženorn je po slovu ZZD teret dokazivanja, ali mozda i prokazivanja, ko je i iz zbog čega producent i scenograf diskrirninacije.

Pravni osnov tužbe:Odredbom iz Čl.207 st.l i 2 ZOO, predviđeno je da za pretrpljene povrede ugleda, casti iIi prava Iičnosti sud će ako nađe da okolnosti slučaja to opravdava dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu, te da će prilikom odlučivanja O visini naknade voditi računa o značaju povrijeđenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Čl. 2 Zakona 0 zabrani diskriminacije (“Sl.list CG”, br. 46/1 0, 40111 – dalje : ZZD) predvida zabranu svakog oblika diskriminacije, po bilo kom osnovu, bilo zbog društvenog porijekla, pripadnosti partiji, grupi ili bilo kom ličnom svojstvu, te da neposredna diskriminacija postoji ako se aktom, radnjom ili nečinjenjem Iice iIi grupa lica dovode iIi su dovedeni u nejednak položaj u odnosu na drugo lice ili grupu lica. A odredbe tog člana kažu da se diskriminacijom smatra i podsticanje ili davanje instrukcija da se određeno lice ili grupa Iica diskriminišu. (:1. 3 ZZD kaze da pravo na zastitu od diskriminacije pripada svim fizickim i pravnim Iieima na koja se primjenjuju propisi Crne Gore. (:1. 7 ZZD kaze da je uznemiravanje vid diskriminacije koje predstavlja određeno ponašanje ili postupanje prema nekom licu, koje takvo ponašanje ili postupanje ne želi, a ima za cilj ili predstavlja povredu ličnog dostojanstva, neugodnost, neprijateljstvo, poniženje ili uvrijeđenost. (:1. 14 ZZD definiše i političku diskriminaciju pojedinca ili grupa zbog pripadanja inter alia ili nepripadanja određenoj političkoj ili drugoj organizaciji. (:1. 20 ZZD kvalifikuje teže oblike diskriminacije (višestruka, ponovljena ili diskriminacija putem javnih glasila ili na javnim mjestima, i akta diskriminatorske radnje ostavljaju teške posledice po diskriminisano lice, grupu lica ili po njihovu imovinu). Odredbe čl. 24 ZZD predvidaju sudsku zaštitu, te da je postupak hitan, čl. 26 ZZD regulišu šta se tužbenim zahtjevom moze tražiti, a čl. 27 da je rok za podnošenje tužbe 90 dana od dana saznanja za učinjenu diskriminaciju.

Summa summarum, tužiocima je tim što su pretpjeli 29. i 30. jula 2013. grubo narušeno dostojanstvo od ovlašćenih lica Skupštine Crne Gore, i to su pred cjelokupnom javnošću Crne Gore i regiona ružno, teško poniženi i osramoćeni. Povrijeđena im je ljudska čast, drugotužilac je kriminalizovano targetiran, prokužen i narušena mu je reputacija nevladinog respektabilnog udruženja kao pravnog lica (čl. 207 st.3 ZOO), koje inače okuplja najveće koncesionare, tj. priredivače iz oblasti industrije igara na sreću i tim ostavljene teške posljedice i po imovinu svih njegovih osnivača. Tužioci predlažu da sud izvede predložene dokaze, potvrdi činjenične tvrdnje i po zaključenju glavne rasprave donese

PRESUDU kojom se utvrđuje da je organ tuženog Skupština Crne Gore dana 29 i 30. jula 2013. diskriminatorski postupala prema tužiocima S.G., NVO UPIS, M.P. i S.M.

Zabranjuje se organu tuženog Skupštini Crne Gore ponavljanje radnje diskriminacije prema tužiocirna S.G., NVO UPIS, M.P. i S.M.

Obavezuje se se tuženi da tužiocima plati nematerijalnu štetu zbog diskriminacije ilili povrede prava ličnosti: tužiocu 1. reda S.G. 100.000.€ ; tužiocu 2. reda NVO UPIS 50.000.€ ; te tužiocima 3. i 4. reda M.P. i S.M. po 25.000.€, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, sve u roku od 15 dana po prijemu prepisa presude, kao i da 0 istom roku naknadi troškove postupka, sve pod prijetnjom prinudnog izvršenja

Dužan je tuženi da o svom trošku objavi presudu u svim štampanim medijima Crne Gore, kao i u televizijskom programu u primjerenom terminu na nacionalnom javnom servisu RT Crne Gore, u roku od 15 dana po prijemu prepisa presude, pod prijetnjom prinudnog izvršenja.