Uprava za rodnu ravnopravnost

Uprava za rodnu ravnopravnost

Br. predmeta: P–20810/13
Sud: Prvi osnovni sud u Beogradu
Sudija: Olga Arsović
Tužilac: Lj. M, Beograd
Tuženi: Republika Srbija, kao osnivač Ministarstva rada i socijalne politike; Rasim Ljajić, Ministar Ministarstva rada i socijalne politike; N. M, rukovodilac Uprave za rodnu ravnopravnost i S. L, državni sekretar Min. rada i socijalne politike

Protiv N.M. je u maju 2011. godine pokrenut parnični postupak radi zaštite od diskriminacije po osnovu političke pripadnosti. Po prijemu tužbe ona se obratila YUCOM-ovom pravnom timu, tražeći stručnu zaštitu i zastupanje u ovom postupku. Nakon uvida u tužbu, advokatice YUCOM-a su uočile da radnje navedene u tužbi kao one kojima je izvršena diskriminacija zapravo mogu predstavljati samo elemente zlostavljanja na radu, ne i diskriminacije.  YUCOM pravni tim je, uvidevši nepostojanje elemenata diskriminacije i s uverenjem u profesionalni i moralni integritet N.M. kao dugogodišnje braniteljke ljudskih  prava, preuzeo ovaj slučaj. Takođe, u ovom postupku indikativna je činjenica da je u tužbi navedeno da tužilja trpi zdravstvene probleme zbog kontinuiranog diskriminatorskog tretmana od strane tužene, usled čega je u više navrata tražila hitnu medicinsku pomoć. Međutim, suprotno Zakonu o zabrani diskriminacije, tužbenim zahtevom nije traženo da sud naloži sprečavanje daljeg vršenja diskriminacije nad njom, niti sprečavanje ponavljanja radnje kojom je diskriminacija izvršena. Traženo je da sud utvrdi diskriminatorsko postupanje prema njoj, kao i naknada štete, predložena u nerazumno visokom iznosu.

Na pripremnom ročištu, održanom u septembru 2013 godine, sud je naložio punomoćniku tužilje da tužbu uredi, tako što će razdvojiti radnje diskriminacije od radnji sankcionisanih Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu. Postupajući po ovom nalogu, punomoćnik tužilje je precizirao tužbeni zahtev, međutim, ove radnje i dalje nisu bile razdvojene. Na osnovu činjenice da je tužbeni zahtev neuredan, odnosno da njime nije učinjeno verovatnim da je tužena postupila diskriminatorski prema tužilji, advokatica YUCOM-a je zahtevala od suda da odbaci tužbu kao neurednu. Postupajući sudija je, nakon održanog pripremnog ročišta, odbacio tužbu. Međutim, u rešenju nisu jasno obrazloženi razlozi za ovakvu odluku. Naime, sud je naveo da diskriminatorsko postupanje nije u dovoljnoj meri određeno te sud ne može da sprovede postupak izvodeći dokaze radi utvrđivanja činjenica koje su u samoj tužbi nejasno postavljene. U odgovoru na žalbu tužilje protiv navedenog rešenja, advokatice YUCOM-a su navele razloge u skladu sa ZZD, kojima bi potkrepili ovakvu odluku suda. Ponovo je istaknuto da, iako tužba formalno govori o diskriminaciji, radnje diskriminacije nisu precizno određene, odnosno, navedeno ponašanje tužene može se i dalje tumačiti kao ponašanje sankcionisano Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, umesto Zakonom o zabrani diskriminacije.

Odlukom Apelacionog suda iz februara 2013. godine, predmetno rešenje je ukinuto i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nakon toga, održana su dva ročišta i određen je vremenski rok od dve godine za okončanje predmeta. Postupak je, pod novim poslovnim brojem u toku pred Osnovnim sudom u Beogradu.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>